![\"\"](\"https:\/\/test.bekonomike.com\/wp-content\/uploads\/2025\/02\/750X405251421_th2_article_436_158167__photo-ceo-merita-gjyshinca-peja-sm.jpg\")
<\/p>\n<\/p>\n
<\/p>\n
G\u0111a. Merita Gjyshinca Peja, izvr\u0161na direktorka Banke Ekonomike, poseduje viziju uskla\u0111enu sa zapadnim principima, a jo\u0161 vi\u0161e entuzijazam koji tu viziju neprestano podsti\u010de. Razlog njenog delovanja je prili\u010dno jasan \u2014 koristi svoje dugogodi\u0161nje iskustvo iz Raiffeisen Grupe, austrijske banke ukorenjene u najboljim praksama; na\u010din na koji \u0107e sprovesti ovu viziju bi\u0107e najuzbudljiviji deo kako se naredna godina bude odvijala.<\/p>\n
U razgovoru sa novom direktorkom, koja je svoju funkciju preuzela u maju 2014. godine, jasno je da se ova transformacija kre\u0107e u jednom pravcu \u2014 ka zaposlenima u banci i njihovom li\u010dnom i profesionalnom razvoju. Generalno, uske transformacije nedostaju sadr\u017eaju jer vi\u0161e propovedaju nego \u0161to edukuju. Me\u0111utim, kada se ljudi stave na prvo mesto, kada kompanija, a kamoli banka, koristi trenutak da defini\u0161e stav da briga o ljudima zna\u010di da \u0107e ljudi brinuti o novcu i profitu, tada se poga\u0111a nota koja se \u010desto zanemaruje, naro\u010dito na tr\u017ei\u0161tima u razvoju.<\/p>\n
G\u0111o. Peja, mo\u017eete li nam ukratko predstaviti istoriju banke u Kosovu?
\nOsnovana od strane uspe\u0161nih lokalnih akcionara sa me\u0111unarodnim iskustvom, Banka Ekonomike (BEK) bila je jedna od prvih banaka koje su po\u010dele sa radom na Kosovu nakon konflikta. Dobila je svoju licencu 28. maja 2001. godine i od tada uspe\u0161no posluje. Banka nudi \u0161irok spektar proizvoda i usluga u maloprodajnom i korporativnom segmentu i svake godine dodatno diverzifikuje svoju ponudu. Danas BEK ima mre\u017eu od 40 ekspozitura\/podru\u017enica, koje opslu\u017euju vi\u0161e od 124.000 fizi\u010dkih i pravnih lica, sa ukupnom aktivom od 164 miliona evra, depozitima klijenata od 147 miliona evra i kreditnim portfoliom od 114,5 miliona evra na po\u010detku tre\u0107eg kvartala 2014. godine.<\/p>\n
Pozicija na tr\u017ei\u0161tu i planovi za budu\u0107i rast?
\nDanas smo na 5. mestu na tr\u017ei\u0161tu po iznosu bruto kredita i na 6. mestu po ukupnoj aktivi i depozitima. Kada je u pitanju rast, smatramo da je ljudski kapital najve\u0107a imovina banke. Shodno tome, predvi\u0111amo sna\u017enu budu\u0107nost kroz ciljani rast, mere\u0107i ga pove\u0107anjem ve\u0161tina i sposobnosti na\u0161ih postoje\u0107ih zaposlenih \u2014 sjajne grupe mladih mu\u0161karaca i \u017eena sa izra\u017eenom radnom etikom.<\/p>\n
Da bismo to postigli, fokusiramo se na razvoj osoblja kroz razli\u010dite obuke, uklju\u010duju\u0107i onlajn kurseve, razmenu iskustava i mentorske programe. \u017delimo da na\u0161 najvredniji resurs \u2014 na\u0161i ljudi \u2014 pru\u017eaju klijentima najvi\u0161i profesionalni standard u timskom duhu, uz eti\u010dke principe u osnovi svega. Verujemo da samo osna\u017eivanjem zaposlenih da postupaju odgovorno i sa integritetom mo\u017eemo da ispunimo zahteve klijenata, regulatornih tela i o\u010dekivanja akcionara. Ovo \u0107e biti glavni garant uspeha banke.<\/p>\n
Pored ulaganja u ljudski kapital, na\u0161i budu\u0107i ciljevi uklju\u010duju pove\u0107anje kreditiranja za 8\u201310% u narednim godinama. Cilj nam je da diverzifikujemo portfolio i time smanjimo rizik, fokusiraju\u0107i se na segment malih preduze\u0107a, fizi\u010dka lica, uklju\u010duju\u0107i hipotekarne zajmove, za koje verujemo da imaju veliki potencijal za rast. Tako\u0111e planiramo optimizaciju postoje\u0107e mre\u017ee ekspozitura i bankomata, uz pove\u0107ano kori\u0161\u0107enje digitalnog bankarstva i unapre\u0111enje kvaliteta korisni\u010dkog servisa.<\/p>\n
Izvr\u0161na direktorka Banke Ekonomike: g\u0111a. Merita Gjyshinca Peja<\/p>\n
Koja su pozitivna iskustva u pogledu lakoc\u0301e pokretanja i vo\u0111enja poslovanja na Kosovu? A koji su izazovi?
\nKosovo je ostvarilo zna\u010dajan napredak u oblasti poslovanja poslednjih godina, iako jo\u0161 uvek ima prostora za pobolj\u0161anje. Najbolji pokazatelj ovih de\u0161avanja je Izve\u0161taj Svetske banke o lako\u0107i poslovanja za 2013. godinu, gde je Kosovo napredovalo za 38 mesta u odnosu na 2012. Zanimljivo je da nas nova pozicija stavlja ispred nekoliko razvijenijih balkanskih zemalja, uklju\u010duju\u0107i Hrvatsku i Srbiju \u2014 \u010dlanicu EU i kandidata za \u010dlanstvo, redom.<\/p>\n
Konkretno, Kosovo je zna\u010dajno napredovalo u pogledu dostupnosti kredita, jednostavnosti pla\u0107anja poreza i registracije nepokretnosti. Me\u0111utim, oblasti koje i dalje zahtevaju pobolj\u0161anja su sprovo\u0111enje ugovora putem lokalnih sudova i za\u0161tita investitora. Ipak, veoma sam optimisti\u010dna da \u0107emo uz naporan rad, naro\u010dito u pogledu uspostavljanja vladavine prava, vrlo brzo postati atraktivna destinacija za strane investitore.<\/p>\n
Kako izgleda konkurentsko okru\u017eenje na trenutnom tr\u017ei\u0161tu?
\nS obzirom na to da se bankarski sektor uru\u0161io tokom 90-ih u biv\u0161oj Jugoslaviji, a Kosovo je moralo da po\u010dne ispo\u010detka 2000. godine, sektor danas funkcioni\u0161e veoma dobro. \u010cetrnaest godina kasnije, to je jedna od najuspe\u0161nijih pri\u010da u zemlji. Od tada bankarski sektor igra klju\u010dnu ulogu u razvoju i stabilnosti ukupne ekonomije Kosova.<\/p>\n
Danas na tr\u017ei\u0161tu posluje 9 licenciranih banaka, a klju\u010dni igra\u010di su banke sa stranim kapitalom koje imaju sna\u017eno lokalno prisustvo. Iako je sektor jo\u0161 uvek ograni\u010den na tradicionalno komercijalno bankarstvo, konkurencija je zdrava i mnogo je napredaka u\u010dinjeno u pobolj\u0161anju korisni\u010dkog iskustva. U po\u010detku, lokalne banke su se oslanjale na austrijska i nema\u010dka iskustva, nau\u010div\u0161i da odr\u017eavaju zdrav bilans stanja kroz obazrivo kreditiranje i kontrolu tro\u0161kova, uz stalno po\u0161tovanje regulatornih zahteva.<\/p>\n
Kasnije su na tr\u017ei\u0161te u\u0161le slovena\u010dke i turske banke sa inovativnim proizvodima i agresivnijim prodajnim strategijama, \u0161to je tr\u017ei\u0161te u\u010dinilo jo\u0161 dinami\u010dnijim i konkurentnijim. O\u010dekuje se jo\u0161 konkurencije, \u0161to je uvek dobrodo\u0161lo jer \u0107e nas, kao i ostale banke, naterati da budemo jo\u0161 efikasniji, inovativniji i orijentisani na korisnike.<\/p>\n
Koji bi bio Va\u0161 li\u010dni uvid \u2014 za\u0161to investirati na Kosovu?
\nZemlja ima najmla\u0111u populaciju u Evropi, sa 70% stanovni\u0161tva mla\u0111eg od 35 godina, \u0161to je \u010dini veoma atraktivnom za strane investicije. Ono \u0161to Kosovo \u010dini jedinstvenim jeste veliki potencijal, posebno kada su u pitanju neiskori\u0161\u0107eni prirodni resursi. Tako\u0111e, poznati smo po fleksibilnoj radnoj snazi i niskim porezima na li\u010dni dohodak.<\/p>\n
Pored toga, zapo\u010dinjanje investicije na Kosovu je jednostavno i direktno, zahvaljuju\u0107i modernom i jednostavnom pravnom okviru kompatibilnom sa EU, koji smo razvijali tokom poslednje decenije. Tako\u0111e, imamo nizak poreski sistem, a zvani\u010dna valuta je evro, \u0161to elimini\u0161e valutni rizik evrozone i \u010dini Kosovo po\u017eeljnom destinacijom za ulaganje. Ukratko, o\u010digledno je da smo kultura orijentisana na u\u010dinak i Kosovo ima mnogo toga da ponudi!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
G\u0111a. Merita Gjyshinca Peja, izvr\u0161na direktorka Banke Ekonomike, poseduje viziju uskla\u0111enu sa zapadnim principima, a jo\u0161 vi\u0161e entuzijazam koji tu viziju neprestano podsti\u010de. Razlog njenog delovanja je prili\u010dno jasan \u2014 koristi svoje dugogodi\u0161nje iskustvo iz Raiffeisen Grupe, austrijske banke ukorenjene u najboljim praksama; na\u010din na koji \u0107e sprovesti ovu viziju bi\u0107e najuzbudljiviji deo kako […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":3419,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[32],"tags":[],"class_list":["post-5680","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-lajme-sr"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/test.bekonomike.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5680","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/test.bekonomike.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/test.bekonomike.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/test.bekonomike.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/test.bekonomike.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5680"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/test.bekonomike.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5680\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5691,"href":"https:\/\/test.bekonomike.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5680\/revisions\/5691"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/test.bekonomike.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3419"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/test.bekonomike.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5680"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/test.bekonomike.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5680"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/test.bekonomike.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5680"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}